Faza 2 - viza

Druga faza jeste studentska viza.

 

Ako imate pasoš jedne od zemalja koje su u EU, raspitajte se da li vam je viza potrebna (trebalo bi da ne, ali, pitajte ih). U ostalim slučajevima, viza vam je potrebna.

 

Prvo, sa sajta Ambasade se preuzima formular. Takođe, postoji uputstvo na saju gde su sve stavljene sve stavke potrebne za izdavanje vize.

 

Obično, sledeći dokumenti su potrebni:

 

• popunjen formular preuzet sa sajta Ambasade
• novija fotografija formata pasoša
• pasoš i fotokopija istog
• potvrda o smeštaju u Italiji (koje može biti ugovor o zakupu stana, potvrđena rezervacija hotela ili pozivno pismo za koje postoji formular na sajtu)
• finansijska sredstva neophodna za izdržavanje u Italiji (iznos se menja svake godine, prošle godine je za osnovne studije iznosio 5750,00 evra; prihvataju se u formi bankovnog izvoda sa računa, putnih čekova, kao i stipendije italijanskih ili domaćih institucija)
• rezervacija karte ili kopija saobraćajne dozvole
• zdravstveno osiguranje za EU sa minimalnim pokrićem od 30.000 evra (trebalo bi da važi za ceo period boravka)

 

Postoji par tačaka kojima bih posvetila posebnu pažnju.

 

Prvo, što se tiče potvrde o smeštaju, imam iskustvo samo sa pozivnim pismom, za ostalo ne mogu da kažem kako ide.

 

Kada popunjavate pozivno pismo sa osobom koja je u Italiji, imajte na umu da morate da se dobro raspitate. Recimo, ja sam stavila za period stavila od septembra do 31. januara 2014. jer su mi tako rekli u Ambasadi. Viza može da se izda na 365 dana (n.b. kad popunjavate formular za vizu, tražite  višestruke ulaze - multiple entries). Meni su izdali do 31. januara 2014. godine i kada sam otišla da pravim permesso, oni su mi izdali permesso do 31. januara 2014. godine, dok su mojoj prijateljici izdali redovno na godinu dana.

 

Stoga pitajte u Ambasadi dokle da stavite, da li možete na godinu dana da dobijete vizu, da li to znači da se i permesso izdaje na godinu dana automatski prema dužini trajanja vize. Vrlo je bitno, ne zaboravite, jer ćete uštedeti vreme i poštedeti sebe nerviranja.

Prva viza i jedina viza je bitna upravo zbog same boravišne dozvole iliti permesso di soggiorno, ali, o tome više kasnije.

 

Druga stavka koja je bitna jesu finansijska sredstva. Mnogi, uključujući i mene, pogreše, jer možda nije dovoljno jasno napisano, ali, kad odete u banku i tražite bankovni izvod, možda vam neće prihvatiti to u Ambasadi. Morate u banci da tražite neki dokument gde piše vaše ime i prezime, lični podaci, da vi zahtevate da banka izda potvrdu o stanju na vašem računu. Dakle, tražite potvrdu o stanju na vašem računu u banci gde imate otvoren račun.

 

Treća stavka, možda najbitnija jeste osiguranje. Videćete da mnoge agencije, banke i osiguravajuća društva imaju različite cene kada se radi o osiguranju u inostranstvu. Kad sam došla u Ambasadu, čovek koji je radio sa mojim papirima za vizu je rekao da bi najbolje bilo da uzmem INA Assitalia osiguranje  na godinu dana jer to traže prilikom pravljenja boravišne dozvole. Jedini problem je što to mogu osobe koje su u Italiji. Ako ne možete to, onda je najbolje da nađete neko najjeftinije rešenje do 31. januara 2015. godine (zdravstveno osiguranje mora da pokrije ceo period, a najmanje do 31. januara 2015. godine, s tim da će vam i viza verovatno trajati dotle), a posle, čim dođete u Italiju, uzmete osiguranje na ceo period.

 

Osiguranje INA Assitalia je oko 100 evra. Postoje i druga osiguranja, ali, opet, kroz primer ću vam pokazati da je najbolje da uzmete ovo ili da se raspitate u Kvesturi kad odete da odnesete papire za boravišnu dozvolu.

Upoznala sam jednu devojku iz Crne Gore koja je uzela osiguranje neke druge kuće. Njoj su rekli da će joj to osiguranje biti prihvaćeno kad ode da zatraži boravišnu. Otišla je u Kvesturu i rekli su joj da joj to osiguranje nije dobro i da mora da uzme INA Assitalia. Posle toga je imala frku, jer je morala da traži od druge kuće da joj vrate novac i tako dalje i tako dalje.

 

Poznavanje jezika je posebna tema za sebe jer se ranijih godina tražilo (radili biste test kada biste predali dokumente za Dichiarazione di Valore), prošle nije. Od čega zavisi i da li će se ove godine tražiti, zaista ne znam, ali, u svakom slučaju, kao što sam već napomenula, nije pametno da idete u Italiju da studirate ako ne znate barem osnovu.

 

Još neke bitne napomene - izdavanje vize je besplatno, sastanak se zakazuje putem telefona (koji se nalazi na sajtu Ambasade i u uputstvu koje izdaju na sajtu Ambasade), poziv dobijate nekoliko dana kasnije i treba da ga ponesete sa sobom kad idete, ne zaboravite da ponesete sve originale i fotokopije ako niste iz Beograda.

 

Brzina izdavanja vize zavisi od gužve, tako da je moj savet vama da krenete odmah da radite na skupljanju dokumenata za vizu čim završite sa dokumentima za Dichiarazione di Valore, da ne biste sebe doveli u cajtnot.

 

Sve informacije možete dobiti ili putem mejla (nalazi se na sajtu Ambasade) ili putem telefonskog poziva. Ako vam nisu dovoljno jasna objašnjenja, zovite dok im ne dosadite. Budite uporni, samo se tako uspeva.

 

Čim dobijete vizu (plus, dobijete jedan papir da su vam svi dokumenti bili ispravni - to obavezno ponesite sa sobom), pakujete kofer i spremajte se za treću fazu, a to je prijemni.

 

Alla prossima volta,

 

Iv

Početak

Odakle početi?

Sigurna sam da ste se već raspitali oko studiranja u Italiji, s obzirom da vas zanima ova tema, međutim, ono što sledi jesu rokovi i papirologija i nameće se pitanje - odakle početi?

Na sajtu Ambasade ćete naći obaveštenje negde početkom marta (za ovu godinu je konkurs trajao od početka marta do pretposlednje nedelje juna, dok je za prošlu godinu konkurs trajao od kraja maja do pretposlednje nedelje juna) da je otvoren konkurs za prijavljivanje za upis na italijanske univerzitete. Pored toga ćete naći i koja je potrebna dokumentacija, kako treba da se spremi i kad treba da se podnese.

Pitate se, zašto onda uopšte ovo radim? Naime, mene su dva puta vraćali iz Suda, jer ne mogu da overim svoje dokumente, a ja sam radila po uputstvima koje sam našla na sajtu. Drugo, kada sam bila da predam papire, veliku većinu ljudi su vraćali, jer nisu imali fotokopija ovoga, fotokopiju onoga, ovo nije overeno, ovo nije zaheftano, itd. Poenta je da želim da vam olakšam ceo proces.

Šta je bitno da se zna?

Za početak, da li znate šta želite da studirate i gde želite da studirate. Na zvaničnom sajtu italijanskog ministarstva prosvete možete da saznate koliko mesta ima predviđenih za studente strance, koliko traju vaše studije, kalendar aktivnosti vezanih za upis, domove, stipendije, itd.

Dalje, priprema za prijemni ispit. Prijemni ispit za strance koji žele da studiraju na italijanskom se sastoji iz dva dela - iz prijemnog ispita za sam fakultet i ispita znanja italijanskog jezika.

Postoje smerovi na fakultetima sa tzv. corsi a numero aperto i corsi a numero chiuso.

U čemu je razlika? Smer, gde je numero chiuso, je smer sa određenom kvotom osoba koje mogu da ga upišu, i, prema tome, prijemni ispit je itekako bitan (ovde ne postoji budžet i samofinansiranje kao kod nas), dokle je za numero aperto značajan, ali ne u tolikoj meri. Test di ammissione iliti prijemni ispit varira od fakulteta do fakulteta, ali ćete na ovom i ovom sajtu pronaći veliki broj testova od ranijih godina, čisto da steknete uvid kako to izgleda. Naravno, postoje i knjige za spremanje ispita, koje možete da kupiti u knjižarama u Italiji ili da poručite preko interneta.

Drugi deo čini test jezika. Ne bi bilo fer od mene da kažem da bih uspela sve ovo da uradim da nisam pre toga otišla na kurs jezika (o tome drugi put). Engleski se ne govori, ne preterano na severu, a na jugu još manje, i čak i najmanji problem ćete morati objasniti na italijanskom. Uostalom, svakako ste se opredelili da studirate na italijanskom, dakle, kako ćete pratiti predavanja ako nemate barem najmanji potrebni nivo za razumevanje.

Verovatno postoje razni modaliteti polaganja testa jezika, ja sam imala usmeni ispit, gde su meni pitali da objasnim šta ja antagonizam, kako izgleda naš obrazovni sistem, kakvog je uređenja država i da li se čita nešto od italijanskih pisaca u školama. Dakle, može da bude bilo šta. Moj savet je poznavanje jezika na nivou B1 ili B2. Čak je B2 bolja opcija, s obzirom da određeni fakulteti odmah priznaju taj sertifikat kao položen test jezika.

Na kraju današnjeg posta ostaje još samo novac.

Gotovo sam ubeđena da ste se već svi raspitali koliko je skuplje u odnosu na naše školovanje. Prvo, standardi naših dveju zemalja su različiti, a drugo što uslovljava visinu standarda jeste regionalnost italijanske države. Kako je sam jug siromašniji, tako su i troškovi na jugu manji, dok su na severu, normalno, veći, tj. u skladu sa njihovim primanjima.

Ove godine je iznos obezbeđenih sredstava za jednu akademsku godinu iznosio 5750,00 evra. Taj iznos morate da obezbedite da biste dobili studentsku vizu (i o tome će biti reči kasnije). Naravno, postoje stipendije, možete pronaći više informacijama na ovom i ovom linku.

Ukoliko ste dobro promislili i odlučili da želite da nastavite dalje,

Alla prossima volta, 

Ivana